Jedan dan sa Mićunom: kako izgleda rad u pčelinjaku

Gosti me često pitaju: „Šta ti zapravo radiš ceo dan?” Pa, evo — dan iz pčelarskog dnevnika, onako kako stvarno izgleda.

Jutro: prvo košnice, pa kafa

Pčelinjak se obilazi ujutru, dok je mirno. Gledam ulaze košnica: kako pčele lete, šta unose, ima li nemira. Iskusnom oku ulaz košnice govori više nego otvaranje — a košnice se ne otvaraju bez potrebe. Pčele imaju svoj posao i ne vole nadzor.

Tek posle toga ide kafa. Ako su gosti budni, kafa se pije zajedno i tu obično krenu pitanja — od „šta cveta ove nedelje” do „kako znate koja je pčela matica”.

Pre podne: ono što sezona traži

Pčelarstvo je zanat vezan za kalendar. U maju se radi jedno, u julu drugo, u septembru se društva spremaju za zimu. Nekada je to pregled ramova, nekada vrcanje meda, nekada popravka ograde koju je zima načela. Poenta je uvek ista: raditi sa prirodom, ne protiv nje.

Kada je vođena poseta zakazana, pre podne je vreme za nju: objašnjenje sistema, bezbednosna provera, boravak uz košnicu i degustacija.

Popodne: proizvodi i priprema za goste

Med se pakuje, sveće se liju, poklon-kutije se slažu. Svaka tegla koju gost ponese kući prošla je kroz moje ruke — i to nije marketinška rečenica, nego opis posla. Popodne se sprema i SPA: jacuzzi i sauna se čiste i pripremaju između termina, jer privatan termin znači da prostor dočeka svakog gosta kao prvog.

Veče: razgovor uz vatru

Najlepši deo dana. Gosti se vrate iz šetnje ili iz centra, upali se kamin i priča krene sama. Nekad o pčelama, nekad o Zlatiboru, nekad ni o čemu posebnom. Domaćinstvo i jeste to: ne recepcija i ključ, nego čovek koji ima vremena za vas.

Ako želite da taj dan vidite uživo — dođite. Pčele rade svoj posao, ja svoj, a vama ostaje ono najvažnije: mir.